This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.
| « | Avgust 2015 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Jezero Alagovac - uživanje u ljepotama Nevesinja
Освећење храма Светог Георгија у Невесињу
Zavrzlama u školi u Berkovićima: Ministar protiv školskog odbora
Treći dan potrage za Ratkom Šipovcem
Zavrsena 140 Nevesinjska olimpijada
Čestitamo
Alagovac (ili Aligovac) je vještačko jezero u Republici Srpskoj, u BiH. Nalazi se oko 4 kilometara sjeverno od Nevesinja, u podnožju planine Velež. Ovo je najveće jezero u Nevesinjskoj dolini. Površina jezera je oko 40 hektara (99 хектара). Grad Nevesinje se snabdijeva vodom iz ovoga jezera. Jezero je bogato ribom, posebno šaranom, belim amurom i dr. Jezero Alagovac redovno poribljava Sportsko ribolovno društvo „Zalomka“ iz Nevesinja koje i upravljaribolovom na jezeru.

Takođe, jezero pored velike količine raznih vrsta riba, pored činjenice da je izvor snabdijevanja vodom grada Nevesinje predstavlja i veliki turistički potencijal grada Nevesinja.
Jezero ima i urađene plaže što omogućuje građanima Nevesinja, ali i turistima da se opuste i uživaju u prirodnim ljepota planine Velež i okoline.
.jpg)
У Невесињу на Вјенчацу 9. августа 2015. године Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије освјештао је новоизграђени храм посвећен Светом Георгију.
Епископу су, уз свештенство Епархије захумско-херцеговачке, саслуживали јеромонах Андреј, замјеник ректора Призренске богословије, свештеници Славиша Шањић из Париза, Небојша Ракић из Крагујевца и Станислав Дурић из Финикса. Литургију су појањем увеличали ученици Призренске богословије који су ових дана са својим професорима гости Епархије захумско-херцеговачке.
Храм Светог Георгија је дио ширег пројекта Вјенчац Града. Пројекат је визионарски и амбициозно осмислио г. Милош Капор још 2009. године. Цијенећи Капореве идеје у којима је Невесиње презентовано као мјесто које има привлачан туристички потенцијал, чланови удружења „Шиповци“ изразили су 2010. године спремност да буду носиоци изградње храма Светог Георгија са његовим пратећим садржајима. Овај атрактивни пројекат захтијевао је врсне мајсторе и умјетнике разних струка и велику истрајност удружења „Шиповци“ чији су чланови учествовали и у бројним другим пројектима хуманитарног и културног карактера.
Визионарством и непосусталим ентузијазмом међу Шиповцима истицао се предсједник њиховог удружења г. Јован који је пробудио вољу за остварење овог дивног циља у многима који нису ни знали да она постоји у њима.
Бесједећи на литургијском сабрању владика Григорије је похвалио прегалаштво Шиповаца и свих добрих људи који су помогли изградњу овога храма. Владика је рекао да се овакво што не може изградити без вјере и да је он био овога пута један од оних који нису вјеровали, али и да је срећан што вјера прегалаца није поклекла као његова, те да се нада да ће ова црква која је изникала из вјере бити покретач изградње, преображења и напретка Невесиња.
Предсједник удружења „Шиповци“ г. Јован изрази је велику радост због завршетка пројекта и захвалио се свима који су препознали важност и љепоту овог пројекта и поружили подршку и помоћ да се он реализује. Он је позвао окупљене да се укључе у даљу изградњу пројекта Вјенчац Град и тако допринесу преображењу и напретку Невесиња.
Домаћини су припремили трпезу љубави за све окупљене на литургијском сабрању. Пригодне захвалнице уручене су епископу Григорију и главним донаторима. Новоизграђени храм грађани Невесиња обилазили су до касних вечерњих сати не кријући одушевљење љепотом храма и његове уређене околине.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
BERKOVIĆI – Ko će doći u fotelju direktora Osnovne škole „Njegoš“ u Berkovićima, i nakon ministarske „saglasnosti“, još uvijek je neizvjesno. Školski odbor je ubjedljivim brojem glasova podržao, i od resornog ministra zatražio saglasnost za kandidata Oliveru Muratović, nastavnicu srpskog jezika u ovoj školi. S druge strane iz ministarstva je stigla „saglasnost“ za kandidata Miru Kundačinu, profesora razredne nastave, koja od školskog odbora nije dobila nijedan glas, a koja je, slučajno ili ne, na prethodnom lokalnim izborima, bila na listi stranke DNS, čiji je član i ministar Dane Malešević.

Iako Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju nije striktno definisano da ministar prilikom davanja saglasnosti mora da prihvati prijedlog školskog odbora, u praksi je obično tako. Zašto ministar nije prihvatio predloženog kandidata, Oliveru Muratović, koja je od školskog odbora dobila 4 glasa, od ukupno 7 članova, od kojih je 6 imalo pravo da glasa, nije jasno ni članovima školskog odbora.
U ministarskoj odluci se navodi: „Uvidom u dokumentaciju kandidata Mire Kundačine, kao i programa rada koji je kandidat predložio, a postupajući u skladu sa članom 127. stav 6. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ministar prosvjete i kulture daje saglasnost za imenovanje Mire Kundačine, profesora razredne nastave za direktora JU Osnovne škole „Njegoš“ Berkovići“.
Preuzeto sa: Moja Herceovina

Ratko Šipovac, lice sa posebnim potrebama, posljednji put je viđen kod porodične kuće 18. avgusta oko 19.00 časova od kada mu se gubi svaki trag.
U potragu su se uključili policija, mještani, pripadnici Civilne zaštite, vatrogasci, članovi Lovačkog uduženja "Srndać", Planinarskog društva "Zimomor", članovi drugih udruženja, te Gorske službe spasavanja Mostar, kao i psi tragači obučeni za potragu za nestalim licima.
Opštinski štab civilne zaštite pozvao je udruženja, omladinske organizacije i sve voljne građane da se priključe u potrazi za nestalim mještaninom Zaloma.
Šipovac je visok oko 180 centimetara, težak oko 75 kilograma, ima crnu kosu i zelene oči. Na sebi je imao crnu majicu i crne pantalone.
Традиционалним коњским тркама и витешким дисциплинама на Братачком лугу код Невесиња завршена је 140. Невесињска олимпијада. Током седам августовских дана у 47 дисциплина наступило је преко 1200 спортиста из читавог региона. Они најбољи освојили су медаље и вриједне новчане награде. Организатор Олимпијаде је општина Невесиње уз подршку бројних спонзора.
Братачки луг је био права олимпијска позорница, али је потпун спортски ужитак покварила јака киша. Организатори су ипак истрајали у намјери да све дисциплине одрже по раније утврђеној сатници.

Као и ранијих година највеће интересовање владало је за коњске трке које су више од једног вијека препознатљиво обиљежје Невесињске олимпијаде. За три галоперске трке пријавило се 18 грла, што је и поред лоших временских прилика, задржало љубитеље коњичког спорта.
За највреднију новчану награду од 4000 КМ заслужно је грло Мармар власништво Омера Алача из Илиџе. Друго мјесто заузео је Силни Вук Сава Пушице из Пријепоља, а треће Перидот Дражена Дунђера из Билеће.
У трци арапских коња тријумфовао је Малброк Радована Дунђера из Билеће. Друга награда припала је легендарном учеснику Невесињске олимпијаде Јефту Мучибабићу који и у осмој деценији долази на братачке равне баре.
У трци босанско-брдских коња прву и трећу степеницу побједничког постоља заузео је Мијат Цвијетић из Рогатице са својим грлима Рубин и Ава. Друга награда припала је Миљану Остојићу из Жабљака.
Пет пријављених екипа у потезању конопа гарантовало је добро забаву за гледаоце. Осим снаге ове године било је потребно показати и вјештину на клизавом терену. Око побједника није било дилеме пошто је екипа „Џими транс“ из Пригревице демонстрирала задивљуућу снагу. У борби за друго мјесто Крајишки Витезови су превукли домаћу екипу Српски Соко.
Tрадиционалне и витешке дисциплине протекле су уз учешће великог броја такмичара. И млади и стари жељели су да покажу снагу, спретност и спортско умијеће, али и да освоје примамљиве награде организатора.
Алексанбдар Крајишник из Ужица је био посебно инспирисан за надметање па је освојио чак четири медаље. У трци у џаку прекинуо је три деценије дуг низ непобједивости Радомира Андрића.
Прије првог налета кише у дисциплинама скок у даљ и скок у вис читава група такмичара јеконкурисала за највиши пласман. Александар Грозданић из Даниловграда је скочио у даљ 3,34 м што му је било довољно да порази прошлогодишњег шампиона Александра Бундала. Стамени момак из Пригревице већ у наредној дисциплини скок у вис са прескочених 148 центиметара надвисио је своје ривале.
У пењању на стуб највише спретности и брзине показао је Јован Ступар из Апатина. Смијех и атракције пратиле су традиционалну дисциплину скакање на мијех. Необичан спортски реквизит по кишном времену био је посебан изазов неустрашивим такмичарима. Као и прошле године прву награду освојио је Лука Парежанин из Билеће.
Забавно је било и у трци са јајтом у кашици. Једни су се уздали у брзину, а други су по сваку цијену чували јаја. На крају је пресудило искуство што је шестим узастопним тријумфом потврдио Александар Чабрило из Невесиња.
Побједник трке на брвну је Славко Вуковић из Новог Сада, а бој на брвну је обиљежио Данило Ковачевић из Невесиња.
Са најбољим хицем од 17,30 м Милош Марковић из Руме је у бацању камена с рамена надмашио прошлогодишњег побједника Радована Зековића из Шавника. У потезању клипа Далибор Зелен из Апатина је са трона скинуо драга Зупца.
И поред силних проблема због лоших вренских прилика организатори су успјели да одрже све дисциплине.И спортисти су жељели по сваку цијену да се окушају на невесињском сабору витештва, тако да традиција није прекинута.
Олимпијска застава је спуштена, такмичари се са пуно утисака враћају кући, они најбољи са медаљама и вриједним новчаним наградама, а организатори коначно могу да одахну пошто су претходних дана имали пуне руке посла.










































ФОТОРЕПОРТЕРИ СА БРАТАЧКОГ ЛУГА:
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ
МИЛАН ШИЉЕГОВИЋ
ДРАГОМИР ГРАХОВАЦ
Preuzeto sa: Radio Nevesinje
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
prirodne ljepote [1]

Nevesinje [3]

Hercegovina [1]

Generalna [1]

Generalna